КАКО СЕ БИРА ДОБИТНИК НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ?

                Чланови Одбора за додјелу Нобелове награде који чини више од три хиљаде људи укључујући чланове Влада, националних скупштина, професори угледних универзитета, као и претходни добитници Нобелових награда, шаљу обрасце за номинацију годину дана раније, а имена номинованих нису позната јавности.

                Укупно се додјељује шест Нобелових награда и то за физику, хемију, медицину, књижевност и мир, а од 1968. године и за економију.

                Награду за књижевност додјељује Шведска академија наука и умјетности, а чланови Одбора за додјелу награде гласају на основу тајних номинација и њихова одлука се објављује одмах након гласања без могућности жалбе или расправе.

                Шведски хемичар и изумитељ, Алфред Нобел, покренуо је додјелу ове награде као исказивање почасти за највећа достигнућа у већ наведеним областима. Оно што је занимљиво јесте да уз награду долази и новчана премија која се финансира из Фонда Алфреда Нобела тако што се 3,5 одсто прихода новца који из инвестиција Фонда расподијели на шест награда.

                Тај износ варира из године у годину, а у пршлој години износио је нешто мање од милион еура, а занимљиво је да је 1901. године кад су Нобелове награде додијељене прву пут тај износ био око 15 хиљада еура.

КО ЈЕ ПОСЉЕДЊИ ДОБИТНИК НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ ЗА КЊИЖЕВНОСТ?

                На простору Балкана, прича о Нобеловој награди за књижевност почиње и завршава се са Ивом Андрићем, који је ово престижно признање добио сада већ давне 1961. Међутим, мало је оних који би могли набројати још неке писце којима је припала част да буду награђени најзначајнијом књижевном награду на свијету.

                Из тог разлога осврнућемо се на посљедњег добитника Нобелове награде за књижевност 2021. године. Нажалост, на нашим просторима његове књиге нису превођене и он је потпуно непознат већини читалачке публике, али очекујемо да се након додјељивања награде и то промијени.

 Његово име је Абдулразак Гурнах, а рођен је у Танзанији на острву Занзибару 1948. У Велику Британију емигрирао је са 20 година, гдје је након завршеног факултета и доктората постао професор на постипломским студијама Универзитета у Кенту. Он је романописац који се у својим дјелима бави постколонијализмом и судбином избјеглица и њиховим сударом са различитим културама и континентима.

Његови најнаграђиванији романи су Рај, Уз море и Пустиња. Добитник је многих међународних признања, али и уредник часописа који окупља савремене младе писце.