Да сам лептир па да додирнем
небеско пространство ,
винем се високо у бескрај
плавентила , нечујно и тихо
побјегнем ка звијездама
у ноћне чаролије.
Раширим крила , осјетим вјетар
топлу кишу и сјај сунца
које носи нови дан .
Eх , да сам лептир да омиришем
шарени цвијет ,
осјетим росу и попијем
мед па да осјетим тај савршен свијет .
Свијет мира , савршенства ,
слободе и разбибриге .
Свијет у којем слобода нема цијену ,
a човјек не купује срећу .
Свијет без брига , несрећа и јада –
тамо негдје гдје нема краја .
Деа Боројевић
