Да сам лептир па да додирнем
   небеско пространство  ,
   винем се високо у бескрај
   плавентила  , нечујно и тихо
   побјегнем ка звијездама
   у ноћне чаролије.

 Раширим крила , осјетим вјетар
  топлу кишу и сјај сунца
  које носи нови дан .

Eх , да сам лептир да омиришем  
  шарени цвијет ,
  осјетим росу и попијем
  мед па да осјетим тај савршен свијет  .

Свијет мира  , савршенства ,
 слободе и разбибриге  .
 Свијет у којем слобода нема цијену ,
 a човјек не купује срећу .
 Свијет без брига , несрећа и јада  –
 тамо негдје гдје нема краја .

Деа Боројевић